Бездана уметност?Да ли у нашој култури и литератури има правих одговора на ово питање? Тај израз «бездана уметност» први је употребио код нас један песник, средином 20. века, пишући о уметности јапанског дрвореза, као зналац и есејист... Било је то пред сам крај живота тога песника, узгред буди речено, који се у најбољим својим песничким остварењима нагињао над бездане уметности. Други један мислилац пишући о круговима, вели: «Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други.Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света...» Емерсон, јер о томе мислиоцу је реч, одгонетајући загонетку многоструког значења пра-лика круга тражио је и доказао другу аналогију:»да се сваки рад да надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина».

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

понедељак, 08. октобар 2012.

О "Кукавичлуку" у најновијем културном додатку "Вечерњих новoсти"




Исечак из КД "Вечерњих новости", 6. октобар 2012.


ТИ СИ ТАЈ


Мислио сам да ћу полудети током деведесетих година ХХ века.
Бејах на корак од санаторијума, трагајући
за смислом живота, и истином.
Стварност тако ужасна лепила се о мој живот
силовита беше њена ударна каписла.
Свака шуша претила ми је чини се по задатку,
или сам им личио на шимпанзу.

Неки војници са шапкама и петокраком ушрафљеној на њој
натакнутим на главама, враћајући се са фронта, псују.
Наоружани до зуба, у парку репетирали су машинке
и уперили цеви оружја у мене,
оптужујући ме за издајника.
Два километра спроводили су ме уз пут на готовс,
до касарне а тамо: непознат официр високог ранга
као да ме је годинама чекао
да му дођем лично на ноге
промрмља уносећи ми се у лице:
одсечно- А ти си значи то копиле! Ти си тај,
самозванац који пљује на наш рат?

Трудим се да заборавим ту несносну јеку ужаса
последње деценије ХХ века. Претње хапшењем
чланова моје најуже фамилије: жену ми прогласише
за окорелог убицу, синовца такође,
а брата тихо убијаше још од дана Титове смрти.

Он је на време прозрео намере политичке какистократије
шта рећи како рећи да то беше узалуд -
осим тих неколико  књига штампаних о свом руву и круву
у симболичном тиражу.

Како се свршила та деценија, свима је познато.
Доста је главних јунака изгубило главу.

Неки од њих испалили су метак себи право у слепоочницу.
За њима оста небројено удовица.
Задојених жељом за осветом и мржњом,
љубав за старим временима у њима не јењава.

Нема коментара: